Novo Miloševo, Srbija, 023/783-155, banatskikulturnicentar@gmail.com

17. Dani Teodora Pavlovića – Program


17. Dani Teodora Pavlovića održaće se 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, u organizaciji Banatskog kulturnog centra i Matice srpske, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej, Mesne zajednice Novo Miloševo i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Manifestacije se održava na 5 lokacija, u trajanju od 5 dana, sa oko 100 učesnika programa.

SREDA, 5.10.2016, Svečana sala Matice srpske, Novi Sad
12:00 – Otvaranje manifestacije i dodela Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu Jovanu Zivlaku


Program otvaranja:
Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog
Miodrag Petrović, prvak drame SNP-a, voditelj programa
Pozdravna reč predsednika Matice srpske dr Dragana Stanića
Pozdravna reč predstavnika Pokrajinskog sekretarijata
Saša Maksimović, predsednik Opštine Novi Bečej, otvara manifestaciju
Prof. dr Gorana Raičević govori o knjizi „Svi moji banatski pisci” prof. dr Milivoja Nenina
Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog
Prof. dr Zoran Đerić, upravnik SNP-a, čita predlog za Nagradu „Teodor Pavlović” za životno delo
Prof. dr Srđan Šljukić, član žirija
Dr Mirjana Brković, upravnica Centralne biblioteke Univerziteta u Novom Sadu i predsednica žirija, čita obrazloženje žirija
Dodela Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo i za najbolju knjigu Jovanu Zivlaku
Beseda dobitnika Nagrada Jovana Zivlaka
Muški hor „Sv. Serafim Sarovski” iz Zrenjanina, pod vođstvom dirigenta Božidara Crnjanskog
Reč zahvalnosti organizatora Radovana Vlahovića

ČETVRTAK, 6. 10. 2016, „Žitni magacin” muzeja „Kotarka”, Novo Miloševo
18:00 – Promocija romana „Bapa” Radovana Vlahovića i pesnički maraton (učestvuju autori Banatskog kulturnog centra i gosti, 30-ak pesnika iz više gradova)

PETAK, 7. 10. 2016, OŠ „Dr Đorđe Joanović, Novo Miloševo
18:00 – Pozorišna predstava za decu „Šašava bajka” u režiji Dragana Ostojića
(igraju: Gordana Rauški, Aleksandra Stankić, Kornel Ekres, Milan Vujić, Aleksandar Maletin; tekst: Tode Nikoletić; kompozitor: Svetlana Ceca Milić; aranžman: Arpad Balaž; scenografija, kostimi, rekvizita, vlasuljarski radovi, dizajn svetla: Milan Vujić; majstor tona: Nebojša Borjan)

SUBOTA, 8. 10. 2016, Banatski kulturni centar, Novo Miloševo
19:00 – Multimedijalno umetničko veče – promocija knjige „Paštrovski album ” Mirjane Brković i Jovane Milanko, projekcija fotografija iz knjige Jovane Milanko i koncert prof. Aleksandra Dujina i Grupe „Pir”

NEDELJA, 9. 10. 2016, Hram „Sv. Arhangela Gavrila” Novo Miloševo
16:00 – Koncert duhovne muzike u hramu (Muški crkveni hor „Sv. Arhangel Mihailo”, Zrenjanin) i parastos Teodoru Pavloviću kod groba (Hor CO Dragutinovo)


Nagrade „Teodor Pavlović” Jovanu Zivlaku

Žiri u sastavu dr Mirjana Brković (predsednik), dr Srđan Šljukić i Radovan Vlahović, doneo je jednoglasnu odluku da obe nagrade koje nose ime „Teodor Pavlović” (za životno delo i za najbolju knjigu) za 2016. godinu pripadnu Jovanu Zivlaku, književniku iz Novog Sada.

Jovan Zivlak (foto: Igor Živkić)
Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije Dani Teodora Pavlovića koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novo Miloševo. Manifestacija će se održati 5–9. oktobra 2016. godine u Novom Sadu i Novom Miloševu, na 5 lokacija, sa oko 100 učesnika programa. Nagrade će Jovanu Zivlaku biti uručene 5. oktobra u 12 časova u svečanoj sali Matice srpske u okviru programa otvaranja manifestacije.


Iz obrazloženja žirija

Ove godine predlog da se Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo dodeli Jovanu Zivlaku poslala je grupa istaknutih kulturnih i javnih radnika (prof. dr Nikola Strajnić, prof. dr Zoran Đerić, dr Vladimir Gvozden, dr Milan Micić), a žiri je, radeći u punom sastavu, sa zadovoljstvom prihvatio predlog i doneo odluku da se i književna Nagrada „Teodor Pavlović” dodeli istom autoru za knjigu Sablasti poezije (Novi Sad, 2016).

Knjiga provokativnog naslova Sablasti poezije je zbirka eseja koje je Jovan Zivlak napisao tokom poslednje dve decenije. Čini je 22 briljantna medaljona na temu srpske poezije, proze, esejistike... Žiri smatra da je knjiga Sablasti poezije okrunila stvaralaštvo Jovana Zivlaka, jer kroz svaku napisanu reč, misao i stav prosijava njegova duboka erudicija, britak kritičarski duh i sveobuhvatan pogled na stvarnost. Zivlak u esejima tretira ne samo srpsku književnost, već i kulturu, politiku, ratove, ukupnost našeg života. Svaki je esej zasebna celina, ali svi zajedno daju pregled srpske književnosti počevši od perioda romantizma do najsavremenijih književnih ostvarenja s početka XXI veka. Zivlak se ne ustručava da iskaže sopstveni sud o čitavim književnim epohama, o pokretima i preokretima u poeziji, o promenama u recepciji književnosti, o mestu i vrednosti pisaca o kojima piše. Odavno je on odredio meru kojom se mora meriti dubina i značaj napisanog, a ta mera kod Zivlaka nisu ni lokalni, ni patriotski interesi, već svetske srazmere i aršini. Da bi se književne pojave mogle objektivno sagledati, neophodna je distanca, a ona se dobija duhovnom visinom koju je Jovan Zivlak bez sumnje dosegao.

O objektivnosti i duhovnoj zrelosti Jovana Zivlaka svedoči i knjiga Sablasti poezije, stoga žiri smatra da je u potpunosti dostojna Nagrade „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu u 2016. godini. Kako je navedeno u predlogu za Nagradu „Teodor Pavlović”, pesnička, esejistička, urednička, pa i izdavačka delatnost Jovana Zivlaka traje više od četiri i po decenije, a  svojim besprekornim i višedecenijskim radom zadužio je srpsku književnost i kulturu uopšte, sa čime se žiri u potpunosti složio i dodelio Jovanu Zivlaku i Nagradu za životno delo.

Biografija: Jovan Zivlak, srpski pesnik, kritičar i esejist, rođen je u Nakovu, u Banatu, 1947. godine. Srednju školu završio je u Kikindi. Diplomirao je na Katedri za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde živi i radi od 1969. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Polja u periodu 1976–1983. Od 1986. vodio je izdavačku kuću Svetovi, a krajem 2006. godine osnovao je izdavačku kuću Adresa. Bio je predsednik Društva književnika Vojvodine do 2011. godine. Osnivač je, glavni i odgovorni urednik časopisa Zlatna greda (2001–) koji izdaje Društvo književnika Vojvodine. Takođe, osnivač je i direktor Međunarodnog novosadskog književnog festivala (2006–). Zastupljen je u mnogim antologijama srpske i svetske poe­zije u zemlji i inostranstvu. Trenutno je najprevođeniji srpski živi pesnik.

Jovan Zivlak je objavio 14 knjiga pesama: Brodar (1969), Večernja škola (1974), Čestar (1977), Tronožac (1979), Čekrk (1983), Napev (1989), Zimski izveštaj (1989), Čegrtuša (1991), Obretenje (1993, 1994, 1995), Ostrvo (2001), Pesme 1979–2005 (2006), O gajdama (2010), Oni su ušli u naš dom (2012) i Pod oblacima (2014); kao i tri knjige eseja: Jedenje knjige (1996), Aurine senke (1999) i Sablasti poezije (2016). Dobitnik je brojnih nagrada, među kojima su: Mlada Struga (1974), „Pavle Marković Adamov” (1992), „Kruna despota Stefana Lazarevića” (1993), „Stanislav Vinaver” (1995), „Dušan Vasiljev” (1997), Oktobarska nagrada Grada Novog Sada i „Stevan Pešić” (2001), Međunarodna nagrada Arka (2014), Kočićevo pero (2014), Nagrada Vasko Popa” (2015) i Književno žezlo, Skoplje (2016).


Branislavu Gulanu, autoru BKC-a, nagrada za životno delo

Novinar i publicista iz Novog Sada, Branislav Gulan, autor dve knjige u izdanju Banatskog kulturnog centra (Sudbina oduzete imovine”Obećanja i očekivanja”), dobitnik je nagrade za životno delo Međunarodnog festivala novinara koji prate poljoprivredu i selo, koji je održan u Bogatiću.



Kako je istaknuto, Gulana je četiri i po decenije novinar i publicista, više od dve decenije član je Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, potom Srbije, član je Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. U novinarskom istraživačkom radu dugom četiri decenije Gulan je objavio više desetina hiljada tekstova u listovima gde je radio, ponajviše u kući „Borba”, Privrednoj komori Jugoslavije i Srbije, novosadskom „Dnevniku”, a autor je i oko 150 stručnih i naučnih radova na na savetovanjima širom sveta. Objavio je više od 20 knjiga. Među njima su „Obećanja i očekivanja'', „Sudbina oduzete imovine”, „Koreni”, „S obe strane pakla”, „Dve strane istine” i niz drugih sa ekonomskim temama. Član je Udruženja novinara Srbije četiri i po decenije!

Nagradu Zlatno zrno Srbije za višegodišnje analitičko i pravovremeno informisanje o selu i poljoprivredi dobili su: novinarka lita Politike iz Beograda Ivana Albunović,  za negovanje kulturne baštine sela na stranama „Politikinog” „Magazina”, specijalnu nagradu festivala dobila je novinarka Dana Stanković. Dobitnik priznanja je i dopisnik Radio Beograda iz Novog Sada Petar Kočić.


Na istom festivalu urednik RTV Petar Nikolić dobio je nagradu Zlatno zrno Srbije za višegodišnje uređivanje i vođenje emiisija na romskom jeziku u programima RTV. Godišnje nagrade dobili su „Sremske novine” za pokretanje pet specijalnih dodataka – novina namenjenih isključivo stanovnicima seoskih sredina na području Sremske Mitrovice. Produkcija „Duga” iz Trstenika dobitnik je priznanja za seriju poljoprivrednih emisija  koje se emituju nas lokalnim televizijama u Srbiji. Priznanja za jednogodišnji rad dobili su i snimatelj televizije BN Televizije iz Brčkog Goran Opačić, iz istočnog Sarajeva Milan Đurović, novinar iz Zrenjanina Miodrag Grubački i novinar RTS – dopisništvo Šabac Nenad Tomašević.  

Promocija knjige „Glad i jedan glagol“ Snežane Šakić Vukadinović u Novom Sadu

Promocija knjige kratkih priča „Glad i jedan glagol“ Snežane Šakić Vukadinović, u izdanju Banatskog kulturnog centra, održana je 16. septembra 2016. godine u Kulturnom centru Novog Sada.


Na promociji su govorili književnici: prof. dr Sava Damjanov, Radovan Vlahović, urednik i direktor Banatskog kulturnog centra, prof. dr Viktor Radun Teon (moderator), i prof. dr Snežana Šakić Vukadinović, autorka knjige.


Snežana Šakić Vukadinović je rođena 27. 12. 1964. godine u Odžacima. Doktorirala na Katedri za klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Piše poeziju, prozu i eseje. Bavi se prevođenjem antičkih autora. Radi na Katedri za istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Više o knjizi:

Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (1. i 2. deo)

 Edicija ZAVIČAJ
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (1. deo)
184 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com

 Edicija ZAVIČAJ
Milka Tomić: „Šareno cveće i crvene ruže” (2. deo)
184 strane, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


Romaneskni diptih Šareno cveće i crvene ruže u prvom delu govori o detinjstvu glavne junakinje Dragane, dok se u drugom delu može pratiti njeno odrastanje, zaljubljivanje i brak. Milka nam ovim romanom daje jednu pomalo idealiziranu priču o životu i daje nam mogućnost da, zajedno sa njenim junacima, i sami proživimo jednu strasnu i nevinu mladalačku ljubav koja je na kraju krunisana brakom i srećom. Svi imaju pravo na sreću, jer je ona jedno univerzalno ljudsko osećanje, a ponajviše sama autorka i njeni čitaoci, jer ono o čemu najviše sanjamo i o čemu najviše govorimo – to najčešće i živimo.


Radovan Vlahović, književnik

Anica Garić: „Kada se oko boji vrane”

Edicija POEZIJA
112 strana, broš povez, 14x21 cm, 2016. god.
IlustracijeDanijel Babić, Danilo Vuksanović

Cena: 400 dinara
Knjigu možete poručiti puzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com


U ovoj knjizi ljubav se razume kao sloboda bez asimilacije, potčinjavanja i ukidanje razlike kao uslova postojanja drugog, ona je shvaćena kao osećanje drugog u tamnoj povučenosti koja teži da ne uzurpira slobodu i karakter ljubavnika. Ona računa na diskretnost jednostavnog jezika i njegovu evokativnost, na rečnik moderne poezije i moderne literature, na koji se često poziva, na distanciranost u izražavanju ontologije tela i njegove ekspresivne čulnosti i na reč kao osetlji vu membranu koja izražava skrivenost, sugestiju i apstraktnu asocijativnost kao suštinu ljubavnog jezika i njegovih nagoveštaja.


Jovan Zivlak, književnik



Intimni i topli detalji poezije Anice Garić vode ka rastancima jednog okrnjenog detinjstva, preko cveta koje je zasadio moj otac do praznih jutara (crnjanskih!?) koja mirišu na dim u kojima ne želimo da budemo krivi svaki put kad budni dočekamo zoru. Vertikala sopstvenog života u poeziji Anici Garić zato je u dimenziji i ličnog sećanja i razgovara sa samom sobom i prebiranja po trenucima uhvaćenog sopstvenog ljudskog postojanja, koji se u nama retko prepliću sa hodom jave, bolnim obrisima stvarnosti i vremena koje prebrzo živi samo sebe.


Milan Micić, književnik